Prerazmišljavanje #394

I danas. I sutra. I kad prođe razvlačenje po trendovima društvenih mreža. I kad ponovo dođemo do 33. poglavlja 7. knjige.

Polukrvni Princ je mrtav.

 

Prerazmišljavanje je verovatno jedina stranica koja onomad nije objavila tekst posvećen nekom književno-filmskom junaku, povodom smrti Alana Rikmana. Imala sam odlične izgovore za to.

1. Ne volim Snejpa. Karakter jeste odličan, slojevit, važan, ali to su zasluge Roulingove.
2. Snejp nije samo glumac koji ga je igrao u filmovima.
3. Nisam čitala nijednu drugu knjigu čiji lik je Rikman „oživeo”, a glupo je što nisam, jer vodim kao neki knjigoblog.
4. …

Zapravo, bilo mi je potrebno više od pola dana da shvatim šta se dogodilo, više od jednog dana da se podsetim da Alan Rikman jeste ključ za potpuni doživljaj kompleksnosti karaktera Severusa Snejpa, i još nekoliko desetina sati da sebi priznam da me je i neljubav prema Snejpu oblikovala u ovo što sam i ka čemu danas, kao prijateljica, nastavnica i ličnost idem.

If it wasn’t for professor Severus Snape, I wouldn’t be the wizard I am today.

Bila mi je potrebna ova fotografija @n_lovegood, sa ovim naslovom, da se knedla konačno prelije niz trepavice. Mi jesmo „Hari Poter” generacija. Igramo normalski kvidič, nosimo znak Relikvija, i dižemo štapiće da otpozdravimo Prolaznosti.

Polukrvni Princ je umro, i živi na svakoj stranici do kraja 32. poglavlja 7. knjige, sve dok ih neko čita.