Ivo Andrić – Deca (i druge pripovetke)

Uvek oklevam pre načinjanja njegovih priča. Odbijaju me nečim što ne mogu da definišem. Kao da između mene i naslova na koricama postoji davnašnje neprijateljstvo. Dugo sam smatrala da ga prosto ne volim – da je problem u mojoj nedoraslosti zadatku čitanja Andrića. Sad bar znam da mom oklevanju uzrok nije to, iako pravom uzroku…

Stevan Sremac – Ivkova slava

„Ivkova slava“ lako može biti knjiga čije čitanje sam najduže odlagala. Naravno da sam jedini krivac za to ja sama, ali, ako bih smela da svalim na drugoga, okrivila bih film. Naime, film „Ivkova slava“ propušta da nas upozna sa životom četvorice prijatelja (Ivka, Kurjaka, Smuka i Kalče) pre tog nesrećnog Đurđevdana, tako da, lako…

Marko Šelić – Zajedno sami

Kad o knjizi ništa ne prerazmislim, to može da znači samo da joj se ne smatram doraslom, po bar jednom od parametara čiji se broj svakodnevno povećava.   U ovom slučaju, autoritet od kog zazirem nije autor, već tema. Ili, pre, ono iza teme.   Mogu da kažem da mi se dopala. I celina i svaka…

Goran Savić – Epicentar, Magične note (Epicentar #1)

Roman u kom basista smuva pevačicu stvarno ne treba drukčije reklamirati. — Алиса Тамна (@alisa_tamna) November 28, 2014   Utisci sa prve strane nizali su se ovako: 1. Jej! Muzika! 2. Šta je sa lekturom?! 3. Jej! Muzika!   Ravan, gotovo nasilno umiren stil na početku verovatno bi učinio da čitanje odložim za eventualno, tamo, sledeći…