Fejsbuk čita #2

Ne pamtim kada sam bila ovoliko umorna. Završavam lekturu jednog romana, torbarim između tri grada i povrh toga još prosvetarim. Znam da to baš i ne opravdava nepisanje, ali može da prođe kao izgovor. (Može li?) Uglavnom, poslednjih dana (zamislite!) stižem i da čitam, a čita i Fejsbuk — ili bar njegov prerazmišljavački deo. Na mom spisku od poslednjeg…

Prerazmišljavanje #6 — Gilda igrača

Nedeljama već najavljujem tekst(ić) o svom omiljenom igračko-knjiško-igračkom mestu. Napisala bih ga još prošle godine, ali još uvek nisam sigurna da mogu da ga urečeničim kako zaslužuje. Gilda igrača nije tek klub ljubitelja društvenih igara. To je klub ljubitelja društvenih igara u kojem sam se čak i ja, (do tada) najnedruštvenija osoba koju sam upoznala, već na vratima,…

Henri Džejms – Okretaj zavrtnja

Pisanje o knjigama na osnovu beležaka „iz stare sveske“ nekad bude lakše od pisanja „na živo“. Bezbolno se izostavi sve osim opšteg utiska i onoga što žvrljotine i prepisani citati promeškolje. Ova beleška iz stare sveske nastala je početkom septembra 2014. godine, kad sam se upoznala sa Henrijem Džejmsom i mačkom sad već bivših komšinica.…

Goran Savić – Epicentar, Magične note (Epicentar #1)

Roman u kom basista smuva pevačicu stvarno ne treba drukčije reklamirati. — Алиса Тамна (@alisa_tamna) November 28, 2014   Utisci sa prve strane nizali su se ovako: 1. Jej! Muzika! 2. Šta je sa lekturom?! 3. Jej! Muzika!   Ravan, gotovo nasilno umiren stil na početku verovatno bi učinio da čitanje odložim za eventualno, tamo, sledeći…

Vilijem Fokner – Buka i bes

U kući u kojoj nema sreće žive sećanja u kalupu od ljudi. Bendži svet vidi očima trogodišnjaka. Kroz njegov doživljaj okoline Fokner daje najtačniju predstavu emocionalne mreže u kući. Bendži oca i sestru poznaje po mirisu, na drveće i kišu, dok ostali članovi porodice iz njegovih usta izvlače onaj zvuk. Bendžijeve rečenice su, po foknerovskoj logici ironije, najpoetičnije. Kventin…

Luiđi Pirandelo – Šest lica traži pisca

Šta je to pozornica? Vidiš? Tu se igrom spremaju ozbiljne stvari. Šest lica - Otac, Sin, Majka, Pastorka, Dečak, Devojčica - nešto smeteni i neodlučni ulaze na probu jedne pozorišne predstave. Imaju naročite maske, da deluju kao kreirane realnosti. Odeća im je takva da ne daje utisak da je sašivena od materijala koji se mogu kupiti u bilo kojoj trgovini u…

Dubravka Matović – Sentimentalna kuhinja

Prvi put je tek sad pročitah od prve do poslednje strane, iako sam sve recepte iz nje već isprobala. Nije ovo ni običan kuvar, ni obično "lirsko naklapanje". Lako sam kroz redove prošetala svojim studentovanjem, osmehnuta, mokrih očiju prepoznajući svaki pomenut komadić Kragujevca. Nostalgično sam udahnula sataraš mirisasela i njiva, i teško, čini mi se…

Dragutin Ilić – Posle milijon godina

1. Ne volim SF. 2. Ne volim dramu. 3. Ovo je najbolja priča koju sam pročitala ove godine. Dragutin Ilić je na trideset stranica izatkao univerzum za kakav su potonjim autorima bili potrebni tomovi. Drama oslikava sukob između evoluiranog Duho-sveta i dva preživela primerka Čoveka, a zaplet je zasnovan na nemogućnosti Duho-sveta da oseti i…

Sergej Lukjanjenko – Nova straža (Straže #5)

Nova straža dolazi kao odgovor na iščekivanje podstaknuto završnom rečenicom Poslednje. Priloženi tekst sumnjive je prirode za poslove Svetla. - Noćna straža Priloženi tekst sumnjive je prirode za poslove Tame. - Dnevna straža Kao i sve prethodne, ima strogo utvrđenu strukturu, od odobrenja Straža na prvoj strani do naziva poglavlja objedinjenih atributom koji upućuje na prirodu priče.…

Sergej Lukjanjenko – Dnevna straža (Straže #2)

Drugi deo petoknjižja prikazuje granicu između Straža iz ugla Tamnih, iako Anton Gorodecki ostaje "najglavniji" junak. Jednakost između vojnika Svetla i Tame, kao i neopredeljenost autora, vidi se već na prvoj strani, koja se ni po čemu ne razlikuje od prve strane Noćne straže. Priloženi tekst odobren je za distribuciju, jer je koristan strani Svetla. - Noćna…

Grozdana Olujić – Glasam za ljubav

Preporučila bih je jednocifrenogodišnjoj sebi. Ne pitaj me, ne znam šta bih hteo da postanem, ne znam kakav bih hteo da budem. Možda sam malo onako, a možda sam i kukavica. Jednocifrenogodišnja ja svoj odraz ne bi videla u Slobodanu i bila bi ponosna na to. A svideo bi joj se — neumeren, isfrustriran i odraslo…